Dobit – cilj poslovanja

Cilj poslovanja svakog komercijalnog privrednog subjekta je da se ostvari što veća dobit, a svi procesi koji se odvijaju u kompaniji na kraju su usmereni na postizanje profitabilnosti. Kompanija razvija poslovnu strategiju uz obavezno uključivanje alata za planiranje dobiti.

Dobit predstavlja finansijski rezultat aktivnosti preduzeća, koji se definiše kao razlika između prihoda i rashoda. Profit je kriterijum efikasnosti poslovanja i jedan od glavnih pokazatelja i izvora finansiranja tehničkih i društvenih aktivnosti u preduzećima.

Osnovni elementi (pojmovi) koji čine „karakter“ svakog poreza na dobit su poreski obveznik, poreska osnovica, poreska stopa i poreske olakšice.

 

Pojam poreskog planiranja

Pod poreskim planiranjem podrazumeva se skup svih postupaka i aktivnosti poreskog obveznika koje su usmerene na minimizaciju i optimizaciju poreskih obaveza raznih oblika, a da se time ne vrši kršenje poreskih propisa. Poresko planiranje mogu da vrše svi poreski obveznici i to kako fizička lica, tako i privredna društva i druga pravna lica. Poresko planiranje omogućava poreskim obveznicima usklađivanje sopstvenog svakodnevnog poslovanja kako bi smanjili poreske obaveze u okvirima primene važećih poreskih zakona, pravila i propisa bilo u matičnoj državi ili inostranstvu, u zavisnosti od organizacije poreskog subjekta.

Optimizacija poreza definiše se kao vrlo važna aktivnost svake organizacije čiji je cilj legalno smanjenje poreza.

Dopuštena ili zakonita evazija može biti namerna zakonita evazija, ili nenamerna zakonita evazija. Zakonita evazija se javlja onda kada državna vlast omogući izbegavanje poreske obveze za neke porezne obveznike, dok se nenamerna zakonita evazija javlja onda kada porezni obveznici, mimo javne vlasti, istražuju, pronalaze i koriste „rupe“ u postojećim zakonima i propisima.

Multinacionalne kompanije u međunarodnom poreskom planiranju primenjuju strategiju premeštanja prihoda koja se bazira na proces identifikovanja dela prihoda multinacionalne kompanije, te njegove realokacije iz jurisdikcije s višim u jurisdikciju s nižim poreskim teretom.

Poresko planiranje na nivou pojedinih država podrazumeva organizovanje komercijalnih ili ličnih transakcija nekog lica na način kojim se minimizuje njegova poreska obaveza ostvarena u toj zemlji.

 

 

Principi poreskog planiranja

Osnovni principi poreskog planiranja:

• Oslanjanje na važeći zakon ili zakonitost;
• Ažurne informacije o poreskim vlastima, sudska praksa u oblasti poreskih pravnih odnosa u vezi sa optimizacijom poreza;
• Rešavanje pitanja poreske nadležnosti. Morate razumeti gde će se preduzeće nalaziti, njegov menadžerski tim, organizacioni delovi; da li će se primenjivati međunarodno poresko planiranje;
• Preliminarna analiza rada na planiranju (razmatranje iznosa poreza u odnosu na određenu transakciju ili projekat, uzimajući u obzir različite organizacione forme poslovnog organizovanja;
• Individualno poresko planiranje. Šema oporezivanja konkretnog preduzeća u zavisnosti od finansijskog sistema konkretne zemlje. Samo preliminarni pravni pregled koji sprovodi poreski stručnjak može pružiti praktične savete;
• Donošenje kolektivne odluke o tome kako optimizirati poreze u organizaciji. Postupak optimizacije poreza je zajedničkii rad menadžera, računovođe i pravnika.

 

Poresko planiranje na nivou države

Primeri poreskog planiranja na nivou države su:

• Izbor oblika organizovanja (preduzetnik, društvo sa ograničenom odgovornošću i sl.);
• Izbor načina finansiranja biznisa (pozajmljena ili sopstvena sredstva);
• Izbor načina nabavke sredstava (operativni ili finansijski lizing);
• Izbor načina isplate dobiti (dividendi i sl);
• Mogućnost korišćenja poreskih olakšica i podsticaja;
• Poreska konsolidacija (u slučaju postojanja grupe privrednih drušava).

Sa računovodstvenog aspekta posebnu pažnju obratiti:

• Na koji način će određeni oblik prihoda ili rashoda generisan u transakciji uticati na oporezivu dobit pravnih lica u jednom poslu;
• Oporeziva dobit = prihodi i rashodi iskazani u bilansu uspeha usklađeni u skladu sa poreskim propisima – prihodi i rashodi se ne ponašaju na isti način za potrebe utvrđivanja finansijske i poreske dobiti;
• Kako će određena transakcija biti proknjižena u finansijskim izveštajima i ima li uticaja na bilans uspeha (kreira prihod ili rashod ili je neutralna na bilans uspeha);
• Ako utiče na bilans uspeha, da li se prihod/rashod priznaje u poreske svrhe.

 

 

Planirana dobit

Planiranje dobiti je proces formiranja plana aktivnosti i zadataka koji se moraju sprovesti i izvršiti kako bi se ostvarila dobit u skladu sa strategijom razvoja kompanije za određeno buduće vremensko razdoblje.

Planiranje dobiti je proces donošenja upravljačkih odluka od strane menadžera, zahvaljujući kojem oni rade sa varijablama koje direktno utiču na dobit.

Planirana dobit takođe treba da obezbedi uspešnu primenu razvojnog plana kompanije i poveća profit, pružajući kompaniji stabilnu dinamiku rasta.

 

Osnovni zahtevi za optimizaciju poreza

Aktivnosti kompanija usmerene su na ostvarivanje dobiti, pa je poželjno, čak i uz sve mogućnosti optimizacije, ne prikazivati gubitke duže vreme.

Poslovni učinak se često analizira, na primer prilikom podnošenja zahteva za kredit.

Najjednostavniji način da se smanji porez na dobit je smanjenje veličine dobiti. U stvari, svi zakonski načini smanjenja svode se na povećanje troškova predviđenih zakonom, uzetih u poreskom računovodstvu. U tom smislu preispitivati opravdanost kriterijuma za pripisivanje troškova tekućim, a ne troškovima budućih perioda. Izvršiti otpis dospelih i rizičnih potraživanja u tekućoj godini na način da ti troškovi budu priznati u poreske svhe.

 

Metode i načini da se smanji dobit

Metoda prosečne ponderisane cene umesto FIFO metode

Tokom krize, kada obično imamo rast cena, optimizacija poreza u organizaciji primenom FIFO metode neće doneti koristi. Budući da će inputi kupljeni, na primer, u oktobru 2020. godine, koštati niže od onih kupljenih u martu 2021. godine. Tako će se, radi smanjenja prihoda, otpisati minimalne cene, pa će se tako povećati porez na dobit.

Najprofitabilnijom metodom smatra se metoda otpisa po prosečnoj ponderisanoj ceni. Omogućava maksimalnu procenu troškova inputa i optimizaciju poreza na dobit.

 

Izbor metode amortizacije

Izbor metode obračuna računovodstvene amortizacije na imovini koja se amortizuje primenom “usporenije” amortizacije (koja se kao takva priznaje za oporezivanje dobiti) u odnosu na fiksnu poresku amortizaciju.

 

Poslovanje u formi preduzetnika

Jedan od načina za optimizaciju poreza na dobit je poslovanje u formi preduzetnika od strane osnivača ili rukovodioca preduzeća čime se stiču značajne uštede primenom niže stope za oprezivanje (10% za preduzetnike u odnosu na 15% kod privrednih društava).

 

 

Fragmentacija poslovanja

S jedne strane, nema ništa nezakonito u otvaranju nekoliko malih kompanija, od kojih će svaka koristiti najkorisniji sistem oporezivanja za sebe. Ponekad rukovodioci čak i ne vide potencijalnu opasnost u takvoj podeli posla. Ali poreske inspekcije vide šemu utaje poreza prerušenu u optimizaciju poreza.

 

Smanjenje poreza sa kompanijom koja stvara gubitke

Ova vrsta poreskog planiranja zaista je porezna optimizacija. Ako organizacija spoji sa sobom drugu neprofitabilnu (po mogućnosti, bez povezanosti i međuzavisnosti), tada time smanjuje svoj porez na dobit.

 

Prihodi od vremena

Planiranjem prihoda na vremenskoj granici poslovne godine možete minimizirate svoj porez na dobit.

Na primer, ako ove godine imate dobitak, ali znate da ćete sledeću godinu poslovati sa gubitkom, možete svoje prihode da realizujete u narednoj godini.

 

Vremenski troškovi

Pri razmatranju da li da napravite rashode ove ili naredne godine:

• Povećajte troškove u godini kada je vaš profit veći.
• Smanjite troškove u godini kada je vaš profit manji.

Princip zakašnjenja odbitaka prihoda i troškova, ako se izvrši zamišljeno i uz pomoć vašeg poreskog savetnika, trebalo bi da snizi vaš porez na dobit.

 

Uštedite na porezima naplaćivanjem i pretplaćivanjem

Kao što je pomenuto u prvom koraku, možete uvećati troškove (i sniziti profit) stvaranjem zaliha i troškova pret-plaćanja (kancelarijski materijal, zalihe robe i repromaterijala…)

 

Otpisom zastarele opreme i inventara

Zastarela, oštećena ili bezvredna oprema može se skinuti sa vaše računovodstvene evidencije kako biste povećali svoje troškove i smanjili poresku obavezu.

 

Isplatite bonuse ili poklone zaposlenima

Kraj godine je tradicionalno vreme za isplatu bonusa zaposlenima ili davanje poklona. Pored toga što dobijete poreski odbitak za ove troškove, vi takođe dobijate dosta dobre volje od zaposlenih, posebno oko praznika.

 

 

Poreski podsticaji u skladu za Zakonom o porezu na dobit

Sistem za oporezivanje dobiti pravnih lica u Republici Srbiji nudi investitorima brojne poreske podsticaje koji stimulišu određeno ponašanje investitora i podržavaju pojedine grane privrede.

Najčešći oblik poreskog podsticaja je poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva, a tu su i podsticaji za određene sektore privrede i regione.

Pažljiv odnos prema raspoloživim poreskim podsticajima i njihovo korišćenje mogu da doprinesu smanjenju efektivne stope poreza na dobit pravnih lica.

 

Usklađivanje rashoda i prihoda u poreske svrhe

Rashodi koji se delimično ili potpuno ne priznaju za oporezivanje dobiti, a koji se najčešće javljaju u poslovanju:

• Izdaci za reklamu i propagandu priznaju se kao rashod do 10% od ukupnog prihoda;
• Izdaci za reprezentaciju do 0,5%;
• Kamate za neblagovremeno plaćene poreze, doprinose i druge javne dažbine;
• Novčane kazne i penali;
• Nedokumentovani troškovi;
• Troškovi koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti;
• Porezi i doprinosi na teret zaposlenog koji su obračunati, a nisu plaćeni u izveštajnoj godini;
• Obračunati troškovi po osnovu transfernih cena;
• Obračunati rashodi po osnovu kamata („na dohvat ruke“) na zajmove, odnosno kredite dobijene od povezanih lica;
• Ako je iznos računovodstvene amortizacije za određeno sredstvo manji u odnosu na iznos poreske amortizacije, u poreskom bilansu se priznaje iznos računovodstvene amortizacije. Sa druge strane, ako je iznos računovodstvene amortizacije veći u odnosu na iznos poreske amortizacije, obvezniku se kao rashod u poreskom bilansu ne priznaje računovodstvena, već poreska amortizacija.

Na prihodnoj strani na oporezivu dobit utiču najčešće:

• Obračunati prihodi po osnovu transfernih cena;
• Obračunati prihodi po osnovu kamata („na dohvat ruke“) na zajmove, odnosno kredite odobrene povezanim licima;
• Porez na dobit pravnih lica koji je u drugoj državi platila nerezidentna filijala rezidentnog matičnog pravnog lica;
• Porez po odbitku na dividende koji je u drugoj državi platila nerezidentna filijala rezidentnog matičnog pravnog lica;
• Porez na kapitalni dobitak plaćen u drugoj državi;
• Ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja koje su bile priznate na teret rashoda, a za koje, u poreskom periodu u kome se vrši otpis, nisu ispunjeni uslovi iz člana 16. Zakona;
• Prihod po osnovu dividendi i udela u dobiti od drugog rezidentnog obveznika.

Tokom poslovanja treba planirati i optimizovati sve značajnije stavke na strani prihoda i rashoda koje mogu direktno uticati na povećanje oporezive dobiti, a time i na porez na dobit koji treba platiti državi.